Translate

ГЛАВНА КЊИЖАРА

СЕЛО НА ПЕКУ (ПЕЧАНИ.Винчанци)

СЕЛО НА ПЕКУ (ПЕЧАНИ.Винчанци)
..."увозни материјал", попут обсидијана и жадеита/нефрита, такође су присутни у збирци. Значи, Печани су се кретали и путовали, исто тако дочекивали друге народе из удаљених крајева.. У збирци се налазе и многи други интересантни и необични материјали и предмети. - У Добри, XII 2018. Драган Милановић, независни истраживач (археолог). (Из листа "Браничевац" , стр, 17, бр. 12, 2018)

среда, 26. јун 2019.

Рашљарски обилазак три хидалга два неолитска налазишта, или трагом легенде о златној огрлици…

Шта и колико савремени човек зна о свом завичају?Обилазећи налазишта на селиштима, или на местима где се налазе остаци постојања древних људи, оних из времена Лепенског вира, или неолита, ми видимо, да су бирали погодна места за живот, али увек на бреговима са којих пуцају видици на далеко. Са мишљеновачког Крмиковца, поглед сеже далеко низ Пек до Дунава, а када се посматра Крмиковац из долине и са Пека, као да је скривен. Тамо се налази поред керамике, и камен који ту не постоји.
    Исто тако и у печанској Винчи (великом насељу између Макачког Гаја и Рабровског гложара), поред алата из винчанског доба, трактори изоравају и малтер и цигле из времена Рима. Земља више и дубље памти од људи и читавих поколења; и добро би било да се идентификована места истражују систематичније и редовније, да се више издваја за археолошке радове, јер може се десити да једнога дана орања великих трактора  и безобзирност аматера истраживача поуништавају много тога што би правим археолозима било драгоцено....
      Није много подстицајних легенди сачувано у вези са ова два налазишта, на којима су нађене врло занимљиве ископине, које је углавном орање избацивало на површину. Свашта се ту може нађи, од ретког и тврдог камена, који је ту доношен са непознатих локација, и који има тврдоћу и рез раван скалпелу.
Има и фигурина. Тај винчански предео делује... изванредно. 
Дан је био сувише спаран, сунчан; чинило нам се да ћемо се истопити, као путер; али ми смо упорно ишли кроз поља кукуруза и сунцокрета и пажљиво тражили

уторак, 25. јун 2019.

Овај камен, или нека врста вештачког камена, можда још из Неолита

Овај камен, или нека врста вештачког камена, можда још из Неолита, неко је нашао; покојна мајка Наталија? Поред Пека? На нашем имању у Лакомици, или негде другде? - Ко би се тога сетио после пола века?! Неко је тај камен донео, у нашу кућу, у собу у којој сам се ја издвојио као студент - собу у којој сам рођен. Била је прича о томе, тада када је донет, и о томе ко га је нашао, и где; али ја је нисам забележио. Камен са урезаним концентричним круговима ме привлачио и вукао сам га са собом... Временом је, када сам га фотографисао, постао Знак препознавања Заветина...


... Овде је тај камен "привезан" уз један алуминијумски подупирач....
   Колико је стар?
    Чему је служио?
    Ко га је направио?
     Човек Неолита у Доњем Звижду?
      


... 
    


На полеђини као да је одломљен један део... Има ли још неког, ко је у Пеку, или Доњем Звижду, нашао нешто слично? Нека нам се јави...

среда, 15. мај 2019.

"I sada ljudi traže diktatora, ali pod uslovom da ne bude komunista nego nacionalista" / Laslo Vegel


ЦИТАТ(И)
(......)
Kakav je sada vaš odnos prema Titu?
Dok je bio živ, u sedamdesetim, bio sam kritičniji prema njemu. A posle sam, naročito devedesetih, bio blaži. Može se reći, dosta blaži. I sada definišem Titovo doba na sledeći način: u titoizmu je bilo najlošije ono što je posle njega došlo. Posle njega je došao rat, a posle rata brutalna neoliberalna privredna politika, feudalistički burazerski kapitalizam. Taj spoj neoliberalnog i burazerskog kapitalizma neizostavno je rodio čudovište. Postoji teorija da je posle propadanja komunizma totalitarizam ostao, samo je dobio nacionalne boje. I sada ljudi traže diktatora, ali pod uslovom da ne bude komunista nego nacionalista.
Kakva je uloga intelektualaca u svemu tome, čini se da su zakazali u tranziciji?
Intelektualci su izgubili svaki autoritet, danas jedna folk-pevačica ima veći uticaj od bilo kog književnika. Danas možda imate više mogućnosti da nešto kažete, ali sve ostaje u zatvorenom krugu.
Kako to objašnjavate?
Krajem osamdesetih, intelektualci nisu imali viziju jednog novog društva, jedne nove demokratije. Upali smo u tranziciju bez duhovne i kulturne pripreme. Svi recimo kritikuju Memorandum SANU zbog nacionalizma, i to je u redu. Ali, zamislite, u tom Memorandumu nije ni spomenut višepartijski sistem, iako su u Srednjoistočnoj Evropi i ptice na grani o njemu pričale. Vodeći intelektualci su aplaudirali jednopartijskom pluralizmu. Intelektualna elita je pala na zadatku ako izuzmemo mali broj marginalizovanih intelektualaca koji nikada nisu iza sebe imali nekakav institucionalni autoritet. Nema druge nego da iznova počnemo graditi intelektualni autoritet, ali to ide jako teško u višepartijskom sistemu. Naime, u jednopartijskom sistemu vlast nije imala legitimitet u izbornim rezultatima već u ideji. Stoga su joj jako važni bili i pozorište, i književnost, i filozofija, i sociologija, i umetnost. Pošto se u ideji krio legitimitet, partija je imala želju da kontroliše sva ta polja. A sada joj to nije potrebno. Svaki gradonačelnik čak i iz najmanje opštine može da kaže da ga je narod izabrao na izborima i da je potpuno nevažno šta govore intelektualci. A o poslanicima de ne govorim. Građani će morati da nauče lekciju da višestranački izbori, makar bili najdemokratskiji, nisu dovoljni sami po sebi. Ove demonstracije, koji se poslednjih meseci odvijaju u Srbiji, doživljavam kao školu demokratije. Mora proći još najmanje desetak godina da društvena svest počne da se menja. Lako je promeniti politički sistem, a društvenu svest veoma teško.....

         извор: LASLO VEGEL: U titoizmu je bilo najgore ono što je posle njega došlo


 

ЗАВЕТИНА

ЗАВЕТИНА
Од Лепенаца, Винчанаца до Заветина. Музеј Немогућег ратара. Музеј под ведрим небом