КОНАЧНО

 

НА ОГЊЕНУ МАРИЈУ

Миловану Данојлићу

Наједанпут, стао сам пред огледало

и погледао се, и нисам могао себе да препознам.

Био је то неко други, налик на Е. А. Поа,

или налик на не знам већ кога.

Брадат човек! Сакривен…

Браду не бријам од јуна месеца 2016. године,

од Очеве смрти. Израсла је преко фластера,

расла брзо, бујно, све бујније

када сам почео да примећујем да старим!

Та брада је почела да ме сврби, неподношљиво

и зато сам решио да је обријем,

и обријао сам је, и посекао се,

као пре више од четврт века,

када ми је читаво лице било

у огуљеним крастама и деформисано  

фластерима које су ми прилепљени.

Нисам ни примећивао

како ми их прилепљују

вешти прилепљивачи,

као да су ме хипнотизирали,

као онај мој школски друг из младости

који ме због бркова a la Klark Gebl

које нисам бријао као студент

представљао цурама незнаним

покушавајући да их хипнотизира

мојим скривеним талентима

и тим брковима, које ни сада

нисам обријао!

 

 

 

 

 

 

Обријао сам се, коначно,

после толико година,

и, гле – осећам се као куче

пуштено са ланца.

Као да сам се од неких ланаца

ослободио!

коначно!!

 

 

Хвала ти, Боже, и свети Михаило,

Света Маријо Огњена,

Света Петко!

Нећу да кунем и проклињем!

Ви знате ту Тајну, страшну,

и значај те браде,

коју сам носио годинама.

Носио сам браду

да ме не познаду?!

 

Наслутих то пре неколико

година уочи једног погреба

у трену.

Све је у Вашим рукама,

арханђели,

свеци и светице!

Нека буде што бити мора!

(Крајем јула 2021)

ТАНГО АРГЕНТИНО / Бела Тукадруз

 

ТАНГО АРГЕНТИНО*

Зашто никад не заиграх тај танго,

прва жено моја,

и ти, друга жено моја,

и све ви које

залутасте у мој живот

и нисте биле само моје,

али сте ипак биле,

са вама, сада тако далеким,

у саћу успомена, болесним,

или упокојеним,

огрезлим у непостојању,

у конзервама успомена,

него ми искушење посла

једну, најнеочекиванију од свих,

тамо према Хипербореји,

да са њом заиграм,

тај танго?

Крајем јула 2021.

 

 

_____

* Слушајући Carlos Gardel Argentine Tango Argentino A media luz - Accordeon Accordio…(Уругвај)

Зашто си жалосна душо моја

708. PRIČA O DELTA SOJU, ŠTA JE POZADINA?

UHAPŠENA sam na AERODROMU! [S2-76]

Sličnosti Između Drevnih Civilizacija - Dokaz Koji Sve Objašnjava

КЕНТАУРОМАХИЈА

  

КЕНТАУРОМАХИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Из штале грчке (из мита) ржу повремено чудна бића,

полукоњи, полуљуди. (Четвороножци пожудни, курати)

И освајају мозак, поражених и полупијаних, празних жена,

палих са Марса, Сиријуса, из васионе, из небића.

Потискујући богове, јунаке, и сваку илузију,

наду, обнову, импулсе хармоније, преласка у вишу сферу.

Ко мемла, влага, маховина, испуњавају дубоку самоћу

начетих јунака, трујући их отровом древним. Снагом мишића.

Још увек долазе из дубоке чежње полупијаних јахачица,

лажних богиња, тровачица, сатритељки, матица без дна.

Треперићи као јасика, или мирис липа, у ноћи врх сна

сневача – јунака, и бића двоножних што оплођују

дух и човечице,мајке богова, хероја и идиота…

Из штале споменутог мита базди на балегу

и мокраћу надрканих коња,

на срозавање, и свођење (и најплоднијих, јунака)

на бедну улогу сувишних, презрених, шоња.

Боже, те беднице (православке, или друге

што променише стару веру сукурђела за вечеру),

нека набаве стадо коза, јарчеве, нека их мамузају,

и нека престану да баљезгају и хуле,

- нек у мрчави гаје своју укрштену династију,

и нек се ваљају у дрезги и муљу,

стварајући замке и обнављајући кентауромахију

ко дахије војску јањичара, у грозним логорима,

- нека нам не хвале нове митове, и федерастију!

(3. јула 2021. Посвећено једној епизоди са почетка јула прошле године ...Минервиној „свештеници“- непомениковој „намештеници“)

_____________

      * Минерва и Кентаур

Минерва и Кентаур је слика настала око 1482. године. Она је смештена у Уфици у Фиренци . Слика је откривена 1895. године у једној од просторија у месту - Palazzo Pitti Villiam Blundell Spens. На слици се приказује у првом плану импресивна и хармонична женска фигура, са помало тужним изразом лица. Њена дуга густа плава коса украшена је са венцем од испреплетаног маслиновог грања са дијамантом на врху у четири лишц́а поставком. Млада жена носи светлу хаљину , белу и транспарентну, украшену дијамантима. Она је умотана великим зеленим огртачем.

Сликар: Сандро Ботичели Други назив: Минерва и Кентаур Година настанка: 1482.-83. Уметнички правац: Ренесанса Сликарска техника: Уље на дрвету Тренутна локација: Уфици, Фиренца

Како други народи називају Србе?

Alister Krouli - Celokupna duznost zene

BIGAR VODOPAD - RAJ NA ZEMLJI / Bigar waterfall Serbia -Heaven on Earth

Поднаслов ове приче исписан латиничним змијским словом S са квачицом на глави мења смисао… и све друго

 ПИСАЊЕ У ВЕТАР

 Нашао сам концепт једног писма, које је било дуже, на које није стизао одговор. Нешто скраћенију верзију послао другом "пријатељу"*

Коме сам ја то писао? Неким блиским људима,пријатељима,искреним?

Ма, хајте молим вас.оклизнуо сам се на неку кору, вероватно од банане, загледан негде у даљину...у једну тачку...у фатаморгане...

 

Нема више тога, ни пријатеља, ни побожних. Све што је било налик на то,узе Бог...Зато није стигао одговор. Само зато...

 

 

* *

Вреди се подсетити. Чињенице да је у Српској војсци постојала јединица ретких, оних које неће пушчано зрно...

Ето много се заборавило...Много. Србија заборавила себе у многим областима ...од до, где год се окренеш…

И то се наставља...то „пројектовано“ заборављање… 

Сулуда времена. Невиђено. Него има. Много корова. На имању. Помаже ми Син и брат. Скоро да смо истребили купињаре и багрем коровар...

Нису ово стихови. Више од тога, браћо неразумна и разумна! - Ако имате кућу на планини, и ако сте отишли тамо управо, да проведете мај, овај мај, цео. Aко сте са Богом у себи, и изнад 500 метара надморске висине, не бојте се цунамија, пробуђених побеснелих вулкана, не шалите се. Не силазите доле, нити у куће вишеспратне. Спавајте под дрвећем до првих трешања румених... И порука гаврана изнад вас...јер можда треба да обавите важан посао. Да стварате нови нараштај народа који је скоро пропао...јер није веровао довољно у Крст и Слободу златну!

 * *

Христос воискресе!

Ваистину воскресе!

 

________

  *"ПИШАЊЕ У ВЕТАР" - ипак, стиже "ово" као "одговор"  прекјуче. Помислио сам да одговорим још краће: "Прена свецу и тропар", али коначно сам препознао нешто неискорењиво у једном делу нашег народа. Који као све зна и у све се разуме - неутешна прича. Дисових "Наших дана"...

 

KO SU UDBAŠKI ISTORIČARI - Imamo li pravo na istinu

Искушење пред Апокалипсу

 

Мислио сам да је то била љубав

што кажу на први поглед!

Као прва љубав.

А није била прва,

већ ... да оставимо бројеве негде другде.

И није била ни љубав,

већ замка.

Коју ми је послао,

или неки кардинал, или душманин,

или онај чије се име не спомиње.

Није више важно!

 

(2.јул 2021. Поводом једне апсурдне годишњице)

Зашто је потребно осамљивати се