СНОВИ КОЈЕ НЕ БИХ УМЕО ДА ПРЕПРИЧАМ / Белатукадруз

Природни резерват Gäslosä

                  Редови посвећени мојим синовима и мом брату

Сањао сам снове, после дужег времена несањања,

у којима су ми долазиле слике

Лакомице, и салаша крај кога сам одрастао,

али кога нисам видео, — поводањ га однео

пре неколико година. Заправо, био сам

на ливади налик на ону у Лакомици

и гледао сам у врхове високог дрвећа

на чијим су гранама неке беле птичурине,

једва успевале да се одрже. Дрвећа високог

налик на букве крај којих смо застали

у повратку из Варберга (са мора, Северног),

Прекјуче предвече. Доле је хучала и пенила

река усред природног резервата, у којем има

и један млин, Hövgärds kvarn, у реци има и риба Lax.

Видели смо два крста: зелен, и црн — знамење…

Њих нисам сањао. Таквих симбола нема у

тзв. „мирним сновима“. Смирује ли се мој живот

у сновима, или они имају сасвим друго значење?

Уторак, 4. фебруар 2020.

(У околини Gäslosä)

Крстови на слици, десно на обали зелен, у води реке црн