Translate

ПЕЧАНИ (велико село на Пеку, метропола)

ПЕЧАНИ (велико село на Пеку, метропола)
..."увозни материјал", попут обсидијана и жадеита/нефрита, такође су присутни у збирци. Значи, Печани су се кретали и путовали, исто тако дочекивали друге народе из удаљених крајева.. У збирци се налазе и многи други интересантни и необични материјали и предмети. - У Добри, XII 2018. Драган Милановић, независни истраживач (археолог). (Из листа "Браничевац" , стр, 17, бр. 12, 2018)

недеља, 26. септембар 2021.

Riznica - Zavetne misli kneza Mihaila Obrenovića, dr Suzana Rajić na tu ...

nedelja, 23. jun 2019, Izvor: Radio Beograd 2 Zavetne misli kneza Mihaila Obrenovića Knez Mihailo Obrenović, fotografija Anastasa Jovanovića "Mihailo Obrenović je bio sasvim drugačiji čovek nego njegov otac Miloš. Miloš je bio naš nepismeni seljak; Mihailo: jedan lepo obrazovan zapadnjak. Ali, i pored tih razlika ,Miloš i Mihailo predstavljali su isti vladalački tip. Obojica su bili apsolutisti, koji usresređuju državu u svojoj ličnosti. Miloš je govorio da nosi na srcu sudbinu seljaka: on je na prestolu ostao narodni čovek, i pazio da narodu bude dobro. To isto staranje o seljaku vidi se i kod Mihaila. Po političkoj inteligenciji Mihailo je neosporno izostajao iza svoga oca. Izvesno gubljenje u apstrakcijama i izvesni poleti mašte onesposobljavali su ga za tačnu procenu činjenica i praktično ograničavanje na moguće dobiti. Ali, ako je imao manje inteligencije i energije od svoga oca, Mihailo je imao mnogo više moralnog dostojanstva. Miloš je bio potpuno lišen ličnog ponosa, i radi svog uspeha bio gotov na sva sagibanja, povijanja, prevrtanja. Mihailo, naprotiv, imao je čak i suviše uspravan viteški stav, rizikujući da bude slomljen zato što se ne da saviti "(Slobodan Jovanović-Druga vlada Miloša i Mihaila). Mihailo Obrenović (4. septembar 1823. Kragujevac-29. maj 1868. Beograd) bio je knez Srbije u dva navrata - od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine. Njegova prva vladavina se završila zbacivanjem a druga atentatom u Košutnjaku. Imao je 44 godina. Mihailo je bio mlađi sin kneza Miloša i kneginje Ljubice. Kneginja Julija Obrenović (Hunjadi) sa kojom knez Mihailo nije imao poroda i vanbračni sin kneza Mihaila Obrenovića Velimir Mihailo Teodorović, iz veze sa Marijom Berghaus Kneginja Julija Obrenović (Hunjadi) sa kojom knez Mihailo nije imao poroda i vanbračni sin kneza Mihaila Obrenovića Velimir Mihailo Teodorović, iz veze sa Marijom Berghaus U braku sa Julijom Hunjadi poroda nije imao. Vanbračno dete, koje je priznao, dobija sa Marijom Berghaus, sina Velimira Mihaila Teodorovića. Dr Suzana Rajić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenje za istoriju sa autorkom emisije U današnjoj Riznici govorimo o zavetnim mislima kneza Mihaila Obrenovića, heroja i mučenika, njegovom odrastanju uz neprikosnovenog Miloša, njegovoj prvoj vladavini Srbijom, posle prerane smrti starijeg brata Milana, vremenu izgnanstva, boravku u inostranstvu, povratku na srpski presto, učincima njegove vladavine koja je, posle osam godina, u njegovoj 44. godini života, prekinuta atentatom u Košutnjaku 29. maja 1868. Gošća ovonedeljne emisije je dr Suzana Rajić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenje za istoriju. Autor i voditelj: Dušanka Zeković

среда, 22. септембар 2021.

RELIGIJA I VANZEMALJCI: Tko su inženjeri naše prošlosti 1-Dio.

Пек архитекта

Можда су неадекватни и наслов и опис ове фотке; можда је било боље само:Пек, филмска поезија. Немар? Као архитекта. И Пек као његов такмац, дуговечнији.

После снимања, шетао сам високим бедемом - насипом, и видео северно према насељу, тј. одмах испод насипа нове брестове, којих ту не беше када смо били гимназијалци и у време  - првих недеља јуна када смо губили неке часове и јурили на Пек да се стрмоглавимо у зелен вир. Или су ту били и 1969, али су онда морали бити мањи,па их нисмо запажали. Ни мислили на њих  и на дубоку прошлост. Ту их је било и 1069?, о хиљадама година пре тзв. нове ере, када су ондашњи људи испирали злато помоћу овчијег руна? Када је свет био много више природнији и златан? Изворнији, ближи злату.

Желим да довикнем старијем сину који снима своје фотке испод проваљене речне бране, онда, некада... али помишљам да бих му одвукао пажњу, омео му концентрацију.Толико тога бих да му кажем о томе како је изгледао свет онда, пред моју матуру, али ... сад је све то  отишло доврага, као и овај свет.

Све личи на отпад и на организовану, оркестрирани пропаст, и железничка станица Кучево... невероватно... на шта личи!... али има и горих ствари...

Међутим, ћутим. Повлачим се у све дубље ћутање. Пек зна и зашто, а можда и та грађевина од дрвета усред наводног речног језера, која делује сабласно; видео сам да се унутра ње нешто лелуја,час га видиш час невидш, то и сами можете видети на том снимку. То је можда неки дух, да ли добар, да ли зао, или сам Дух пролазности, презиме промашене љубави. Или изгубљене. 

Не знам... 

Само ми се чини да су се жене и свет срозали толико, колико и пропали грофови, или мајстори који посташе просјаци пред старост.

Немојте лагати своју децу, мислим синове.Нема љубави, однео је онај дух што се лелуја усред те дрвене куће сабласти усред шевара... Дух  пролазности... или оваплоћени Непоменик, звани ђаво. Или - далеко му ружна кућа - Антихрист.

Среда, 22. септ. 2021.  Око 16 ч. поподне

 

субота, 18. септембар 2021.

ЈЕЛЕНА ЛАЗАРЕВИЋ БАЛШИЋ КОСАЧА

12,9 хиљ. пратилаца
Данас ћу вам говорити о жени која је оставила неизбрисив траг у Српској историји, а појавом новокомпонованих народа постала је и предмет оспоравања, она је Јелена Лазаревић Балшић Косача. Јелена се родила у Прилепцу између између 1366. и 1371. године, била је средњовековна племкиња, ћерка српског кнеза Лазара и кнегиње Милице. Удала се 1386. године за зетског господара Ђурђа II Балшића 1403.године је остала удовица, касније се преудала 1411. године за војводу Сандаља Хранића Косачу . Уживала је велики углед, као покровитељка Српске православне цркве, а сачувани део њене преписке сврстава се у врх српске средњовековне књижевности. Као трећа ћерка, Јелена је одрасла на двору свог оца, кнеза Лазара, и мајке, кнегиње Милице, која је припадала бочној линији Немањића пошто је њен отац, кнез Вратко, био директан потомак Вукана, најстаријег сина Стефана Немање. Поред Јелене, они су имали још седморо деце. Као велики љубитељ књиге и образована особа, називана је „Учена“. У Зети ће је звати и „госпођом Леном“. Јелена се удала за знатно старијег, Ђурђа II Балшића, господара Зете који је на тај начин учврстио везе са српском владајућом породицом, с обзиром да му је мајка Милица била ћерка краља Вукашина Мрњавчевића. На свом двору, у Улцињу, Јелена се посветила подизању и васпитавању деце. Боравили су и у Бару , где је зетски господар такође имао конак и ковницу новца. Јелена је била је позната као покровитељ и заштитник свих православних цркава у својој држави, а хроничар описује да је била „висока стаса, танка струка, мљечнобелог дугуљастог образа, златне косе, са дијадемом поврх чела и са многобројним брилијантима и сафирима“. Ђурађ II склапа мир са Османлијама 1386. године, али не јењавају стара непријатељства породице Балшић са босанским краљем Твртком I. Јеленин муж не учествује у сукобу на Косовском пољу 1389. године без обзира на његово сродство са кнезом Лазаром и Вуком Бранковићем. У то време се налазио у Будви почетком јула, а на позив градске властеле посећује Дубровник, у августу 1389. године. Смрт кнеза Лазара је прва у низу трагичних догађаја и невоља које ће пратити Јелену у Зети. Била је сведок настојања Вука Бранковића да на штету Балшића прошири поседе до обала Јадранског мора. После унутрашњег раздора у држави и одметања властелинске породице Црнојевића 1392. године, њеног супруга, Ђурђа II, Млечани и Дубровчани називају само „господарем Улциња“. Османлије користе унутрашњи сукоб и привремено продиру до Приморја. Јелена узалудно тражи помоћ од Млечана, када је Ђурђа на преговорима заробио паша Јагит-бег, Радич Црнојевић успева од Балшића да отме Будву и околину Котора. Потом Будву преузима босански војвода Сандаљ Косача и привлачи на своју страну Паштровиће. Јелена је била сведок када је Ђурађ од Османлија преотео градове Скадар, Дриваст и Св. Срђ, али и када је 14. априла 1396. године те исте градове са околном територијом предао Млечанима, уз годишњу провизију од 1000 дуката. Исте године дошло је до именовања њеног мужа за кнеза Хвара и Корчуле. Годину дана пре смрти свог супруга Ђурђа II , Јелена је имала прилику да угости свог брата Стефана. Наиме, након пораза Бајазита код Ангоре, 28. јула 1402. године, из Цариграда се, морским путем, са титулом деспота у своју земљу враћао Стефан Лазаревић. Искрцао се у Бару, па преко Скадра и млетачких поседа прешао у Србију, путем који је водио у Жичу. После смрти супруга, 1403. године у Улцињу, Јелена је помишљала да се замонаши, али пошто је њен син Балша III са само седамнаест година преузео владање државом, одустала је од тога. С бескрајним жаром и енергијом борила се за очување Зете, првенствено од млетачке експанзије. Балши III и његовој мајци „госпођи Лени“ била је страна ситна политика Ђурђа II, који је Млечанима дословно поклонио стратегијски важна и плодна места у скадарском крају. На земаљском сабору у Бару, који је сазвала почетком 1404. године, потврдила је (зетским и арбанашким великашима, православним и католичким великодостојницима) да поставља на престо свог сина Балшу, као и да ће му до његовог пунолетства помагати у управљању државом. Такође, предложила је да се поништи уговор којим су Скадар и околни градови уступљени Млетачкој републици, за шта је добила подршку. Јелена се ослањала на свог брата, српског деспота Стефана, а њен син Балша III је више од половине своје владавине ратовао са Млечанима (Први и Други скадарски рат). Веран поукама своје мајке, зетски господар је пред Млечанима у доба мира иступао као заштитник старих права српских цркава, скромно их помажући, колико је то било у његовој моћи. #JelenaLazarevićBalšićKosača #Srpskaprinceza #SrednjovekovnadržavaZeta #IstorijaSrbije #ManastirBeška #Gorničkizbornik #Srpskapravoslavnacrkva #Srbija

петак, 17. септембар 2021.

Istvan Sky - Avatar Heart Healing Overtone

Мађарски духовни текст Звездан цвет у мом срцу отвара се у сваком цвету С великом љубављу, Диван снимак уживо .. који је снимљен у 5.000 година старом магичном индијском храму Кришне, овде га можете преузети у веома добром квалитету, а такође ми можете помоћи да направим још мојих сличних дела. Пуно вам хвала Истван Ски Инфо.напфенисзентели@гмаил.цом Погледајте уживо снимак срца Аватара Иштвана Скија како пева у старом храму Кришне, Махабалесхвар, Индија Ово је веома посебно место. Река Кришна је настала из овог древног храма који је направљен од исклесаних камених блокова постављених један на други без употребе везивног материјала. Хвала Нехи Рудрансх Наоми Рукмини Мандакини Сартхак Пабло што је учинила да видео заживи. Молимо контактирајте ме: напфенисзентели@гмаил.цом Гледајте у 1080п са слушалицама за најбољи ефекат! и подржите мој следећи рад ХВАЛА ВАМ ОД СРЦА Истван Ски

OVO SU REČI KOJE IZAZIVAJU BOLESTI: Evo kako se izgovorenim možemo spasi...

Dinahov Dnevnik - Nastavak Priče o Čoveku Iz Budućnosti

уторак, 14. септембар 2021.

ЈЕДНО СЕЋАЊЕ - ЖИВОЈИН ПАВЛОВИЋ

 

 


ЈЕДНО  СЕЋАЊЕ  - ЖИВОЈИН ПАВЛОВИЋ

 

Да ли је пок.  Живојин Павловић, филмски редитељ и писац, једини пример, или један међу ређима, за оно о чему пише отворено и окаснело Г. Б. Јовановић*?

Сигурно је да има много више истакнутих јавних личности који о Титу на сличан начин мисле и после  тридесет и пет година након смрти југословенског диктатора.

Годину-две након што је одштампан мој роман „Ујкин дом“, не знајући да је Живојин Павловић  изјавио то што је изјавио, покушавао сам неколико пута (и у томе нисам успео) да лично упознам Ж. Павловића. И када ми се учинило, да се приближава тај дан када ћу упознати Ж. Павловића, човек, који је одлично и изблиза познавао Павловића, упита: „Али зашто вам је стало да га упознате; ви сте и као људи и као писци, сасвим, сасвим различити?!“  Погледао сам у колегу, и рекао: „Па, баш зато! То јест, волео бих да са Павловићем поразговарам о екранизацији романа „Ујкин дом“...“  Саговорник је припалио нову цигарету, примакао своју столицу ближе, осмехнуо се и шапнуо ми: „Али Жика није макнуо од КНОЈ-а, он никада не би то урадио, тј. екранизовао твој роман!“

Не знам зашто сам поцрвенео тада; било ми је много непријатно. Мислио сам да колега денуцира писца Павловића –  сумњао сам да због нечег настоји да спречи то познанство, и наравно, сад знам да нисам био у праву . Колега је о Павловићу знао ту ствар о Периклу, коју сам ја много касније сазнао. Требало је да верујем сведоцима и судеоницима  и познаваоцима наличја тог  тзв. Перикловог доба. И  ево прилике да се, макар окаснело, захвалим том колеги који ме је на време одвратио од личног упознавања Ж. П.


____________


*  Корени таквог данашњег односа према комунистичком диктатору имају своју историјску дубину, али су у суштини психолошки плитки и везани су за банално преовладавање емоционалног над интелектуалним и пренебрегавање неких битних чињеница без којих се не може донети адекватна оцена о титоизму. У том смислу може изгледати крајње необично да појединци, попут Живојина Павловића, аутора чији су филмови бункерисани и забрањивани, а књиге спаљиване, Титово време упоређује и одређује као „Периклово доба наше културе“. О томе је овај наш књижевник и синеаст говорио не само осамдесетих година, већ и деценију потом. На питање како објашњава одјек који је у свет имала његова смрт, Павловић у интервјуу НИН-у од 19. јула 1996. године вели: „Објашњавам величином личности Јосипа Броза. Можемо да мислимо шта год хоћемо, за његова доба што се тиче културе овог поднебља, односно бивше Југославије, то ће бити процењено поново, понављам, пре десет година сам то рекао, па су хтели да ме линчују, Периклово доба.“

Бојан Јовановић, Митологизација Јосипа Броза и потискивање титоистичког зла, Српски књижевни лист, бр. 10/115, јануар – март 2015.

Како чинити чудеса. Прича

То је Пек

14. септембар 2021. Плп пола дванаест. (Доњи Звижд.)

петак, 30. јул 2021.

КОНАЧНО

 


НА ОГЊЕНУ МАРИЈУ


Миловану Данојлићу


Наједанпут, стао сам пред огледало

и погледао се, и нисам могао себе да препознам.

Био је то неко други, налик на Е. А. Поа,

или налик на не знам већ кога.

Брадат човек! Сакривен…


Браду не бријам од јуна месеца 2016. године,

од Очеве смрти. Израсла је преко фластера,

расла брзо, бујно, све бујније

када сам почео да примећујем да старим!


Та брада је почела да ме сврби, неподношљиво

и зато сам решио да је обријем,

и обријао сам је, и посекао се,

као пре више од четврт века,

када ми је читаво лице било

у огуљеним крастама и деформисано  

фластерима које су ми прилепљени.

Нисам ни примећивао

како ми их прилепљују

вешти прилепљивачи,

као да су ме хипнотизирали,

као онај мој школски друг из младости

који ме због бркова a la Klark Gebl

које нисам бријао као студент

представљао цурама незнаним

покушавајући да их хипнотизира

мојим скривеним талентима

и тим брковима, које ни сада

нисам обријао!

 


 

 

 

 

 


Обријао сам се, коначно,

после толико година,

и, гле – осећам се као куче

пуштено са ланца.


Као да сам се од неких ланаца

ослободио!

коначно!!

 

 

Хвала ти, Боже, и свети Михаило,

Света Маријо Огњена,

Света Петко!


Нећу да кунем и проклињем!

Ви знате ту Тајну, страшну,

и значај те браде,

коју сам носио годинама.


Носио сам браду

да ме не познаду?!

 

Наслутих то пре неколико

година уочи једног погреба

у трену.


Све је у Вашим рукама,

арханђели,

свеци и светице!


Нека буде што бити мора!


(Крајем јула 2021)


среда, 28. јул 2021.

ТАНГО АРГЕНТИНО / Бела Тукадруз

 

ТАНГО АРГЕНТИНО*





Зашто никад не заиграх тај танго,

прва жено моја,

и ти, друга жено моја,

и све ви које

залутасте у мој живот

и нисте биле само моје,

али сте ипак биле,

са вама, сада тако далеким,

у саћу успомена, болесним,

или упокојеним,

огрезлим у непостојању,

у конзервама успомена,

него ми искушење посла

једну, најнеочекиванију од свих,

тамо према Хипербореји,

да са њом заиграм,

тај танго?


Крајем јула 2021.

 


 

_____

* Слушајући Carlos Gardel Argentine Tango Argentino A media luz - Accordeon Accordio…(Уругвај)


понедељак, 12. јул 2021.

Sličnosti Između Drevnih Civilizacija - Dokaz Koji Sve Objašnjava

КЕНТАУРОМАХИЈА

  

КЕНТАУРОМАХИЈА

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 



Из штале грчке (из мита) ржу повремено чудна бића,

полукоњи, полуљуди. (Четвороножци пожудни, курати)

И освајају мозак, поражених и полупијаних, празних жена,

палих са Марса, Сиријуса, из васионе, из небића.

Потискујући богове, јунаке, и сваку илузију,

наду, обнову, импулсе хармоније, преласка у вишу сферу.

Ко мемла, влага, маховина, испуњавају дубоку самоћу

начетих јунака, трујући их отровом древним. Снагом мишића.

Још увек долазе из дубоке чежње полупијаних јахачица,

лажних богиња, тровачица, сатритељки, матица без дна.

Треперићи као јасика, или мирис липа, у ноћи врх сна

сневача – јунака, и бића двоножних што оплођују

дух и човечице,мајке богова, хероја и идиота…

Из штале споменутог мита базди на балегу

и мокраћу надрканих коња,

на срозавање, и свођење (и најплоднијих, јунака)

на бедну улогу сувишних, презрених, шоња.

Боже, те беднице (православке, или друге

што променише стару веру сукурђела за вечеру),

нека набаве стадо коза, јарчеве, нека их мамузају,

и нека престану да баљезгају и хуле,

- нек у мрчави гаје своју укрштену династију,

и нек се ваљају у дрезги и муљу,

стварајући замке и обнављајући кентауромахију

ко дахије војску јањичара, у грозним логорима,

- нека нам не хвале нове митове, и федерастију!


(3. јула 2021. Посвећено једној епизоди са почетка јула прошле године ...Минервиној „свештеници“- непомениковој „намештеници“)

_____________

      * Минерва и Кентаур

Минерва и Кентаур је слика настала око 1482. године. Она је смештена у Уфици у Фиренци . Слика је откривена 1895. године у једној од просторија у месту - Palazzo Pitti Villiam Blundell Spens. На слици се приказује у првом плану импресивна и хармонична женска фигура, са помало тужним изразом лица. Њена дуга густа плава коса украшена је са венцем од испреплетаног маслиновог грања са дијамантом на врху у четири лишц́а поставком. Млада жена носи светлу хаљину , белу и транспарентну, украшену дијамантима. Она је умотана великим зеленим огртачем.

Сликар: Сандро Ботичели Други назив: Минерва и Кентаур Година настанка: 1482.-83. Уметнички правац: Ренесанса Сликарска техника: Уље на дрвету Тренутна локација: Уфици, Фиренца



петак, 02. јул 2021.

ЈЕФТИН ВИЦ. Поднаслов ове приче исписан латиничним змијским словом S са квачицом на глави мења смисао… и све друго

 ПИСАЊЕ У ВЕТАР

 Нашао сам концепт једног писма, које је било дуже, на које није стизао одговор. Нешто скраћенију верзију послао другом "пријатељу"*


Коме сам ја то писао? Неким блиским људима,пријатељима,искреним?

Ма, хајте молим вас.оклизнуо сам се на неку кору, вероватно од банане, загледан негде у даљину...у једну тачку...у фатаморгане...

 

Нема више тога, ни пријатеља, ни побожних. Све што је било налик на то,узе Бог...Зато није стигао одговор. Само зато...

 



 

* *

Вреди се подсетити. Чињенице да је у Српској војсци постојала јединица ретких, оних које неће пушчано зрно...

Ето много се заборавило...Много. Србија заборавила себе у многим областима ...од до, где год се окренеш…

И то се наставља...то пројектовано“ заборављање… 

Сулуда времена. Невиђено. Него има. Много корова. На имању. Помаже ми Син и брат. Скоро да смо истребили купињаре и багрем коровар...

Нису ово стихови. Више од тога, браћо неразумна и разумна! - Ако имате кућу на планини, и ако сте отишли тамо управо, да проведете мај, овај мај, цео. Aко сте са Богом у себи, и изнад 500 метара надморске висине, не бојте се цунамија, пробуђених побеснелих вулкана, не шалите се. Не силазите доле, нити у куће вишеспратне. Спавајте под дрвећем до првих трешања румених... И порука гаврана изнад вас...јер можда треба да обавите важан посао. Да стварате нови нараштај народа који је скоро пропао...јер није веровао довољно у Крст и Слободу златну!

 * *

Христос воискресе!

Ваистину воскресе!

 




________

  *"ПИШАЊЕ У ВЕТАР" - ипак, стиже "ово" као "одговор"  прекјуче. Помислио сам да одговорим још краће: "Прена свецу и тропар", али коначно сам препознао нешто неискорењиво у једном делу нашег народа. Који као све зна и у све се разуме - неутешна прича. Дисових "Наших дана"...

 

KO SU UDBAŠKI ISTORIČARI - Imamo li pravo na istinu

Искушење пред Апокалипсу

 


Мислио сам да је то била љубав

што кажу на први поглед!

Као прва љубав.

А није била прва,

већ ... да оставимо бројеве негде другде.

И није била ни љубав,

већ замка.


Коју ми је послао,

или неки кардинал, или душманин,

или онај чије се име не спомиње.


Није више важно!

 

(2.јул 2021. Поводом једне апсурдне годишњице)

Зашто је потребно осамљивати се

четвртак, 17. јун 2021.

На лепом месту

Бадњи дан 2012. Немонтиран снимљени филмски материјал у селу Мишљеновац, Звижд, општина Кучево. с-и Србија. Салаши у Дубравама - на лепом месту - ни пола километра од железничке пруге и пута Београд-Мајданпек. Парадигма пропадања...

Tose Proeski - Lazi lazi Vere