ЦИТАТ(И)
(......)
Kakav je sada vaš odnos prema Titu?
Dok je bio živ, u sedamdesetim, bio sam kritičniji prema njemu. A posle sam, naročito devedesetih, bio blaži. Može se reći, dosta blaži. I sada definišem Titovo doba na sledeći način: u titoizmu je bilo najlošije ono što je posle njega došlo. Posle njega je došao rat, a posle rata brutalna neoliberalna privredna politika, feudalistički burazerski kapitalizam. Taj spoj neoliberalnog i burazerskog kapitalizma neizostavno je rodio čudovište. Postoji teorija da je posle propadanja komunizma totalitarizam ostao, samo je dobio nacionalne boje. I sada ljudi traže diktatora, ali pod uslovom da ne bude komunista nego nacionalista.
Kakva je uloga intelektualaca u svemu tome, čini se da su zakazali u tranziciji?
Intelektualci su izgubili svaki autoritet, danas jedna folk-pevačica ima veći uticaj od bilo kog književnika. Danas možda imate više mogućnosti da nešto kažete, ali sve ostaje u zatvorenom krugu.
Kako to objašnjavate?
Krajem osamdesetih, intelektualci nisu imali viziju jednog novog društva, jedne nove demokratije. Upali smo u tranziciju bez duhovne i kulturne pripreme. Svi recimo kritikuju Memorandum SANU zbog nacionalizma, i to je u redu. Ali, zamislite, u tom Memorandumu nije ni spomenut višepartijski sistem, iako su u Srednjoistočnoj Evropi i ptice na grani o njemu pričale. Vodeći intelektualci su aplaudirali jednopartijskom pluralizmu. Intelektualna elita je pala na zadatku ako izuzmemo mali broj marginalizovanih intelektualaca koji nikada nisu iza sebe imali nekakav institucionalni autoritet. Nema druge nego da iznova počnemo graditi intelektualni autoritet, ali to ide jako teško u višepartijskom sistemu. Naime, u jednopartijskom sistemu vlast nije imala legitimitet u izbornim rezultatima već u ideji. Stoga su joj jako važni bili i pozorište, i književnost, i filozofija, i sociologija, i umetnost. Pošto se u ideji krio legitimitet, partija je imala želju da kontroliše sva ta polja. A sada joj to nije potrebno. Svaki gradonačelnik čak i iz najmanje opštine može da kaže da ga je narod izabrao na izborima i da je potpuno nevažno šta govore intelektualci. A o poslanicima de ne govorim. Građani će morati da nauče lekciju da višestranački izbori, makar bili najdemokratskiji, nisu dovoljni sami po sebi. Ove demonstracije, koji se poslednjih meseci odvijaju u Srbiji, doživljavam kao školu demokratije. Mora proći još najmanje desetak godina da društvena svest počne da se menja. Lako je promeniti politički sistem, a društvenu svest veoma teško.....
извор: LASLO VEGEL: U titoizmu je bilo najgore ono što je posle njega došlo
