...
Ово је тиква из 2002. године - једна од тридесетак које открисмо на тавану пре неколико година, када смо сређивали Магазу ("Велику магазу", како је зовемо између себе, ми преостали, живи).
Те тикве је сејала сваког пролећа у башти, у "Бари", и затим брала сјесени и доносила на колицима из поља.
Нашао сам их сасвим случајно.
Наша мајчица Наталија премину 2002. године, у пролеће. А ми тикве нађосмо сређујући таван једне од помоћних зграда петнаест година после тога.
Ми смо - помислим данас - тикве, а наша мајчица је, Бог да јој душу прости - корен, који нас везује, као и тикве за земљу, баште, ливаде, винограде и воћњаке. Пек. Брестове. Непрегледне ракитаре.
Некад су ове тикве служиле, као најбољи вргови, уместо кутлача, еколошких како данс веле, за захватање шире (пенушавог непреврелог вина).
(Среда, 3. април 2019. Наша сеоска кућа. Летња редакција Портала Великих претеча | Сазвежђа З)
Нема коментара:
Постави коментар