Рашљарски обилазак три хидалга два неолитска налазишта, или трагом легенде о златној огрлици…

Шта и колико савремени човек зна о свом завичају?Обилазећи налазишта на селиштима, или на местима где се налазе остаци постојања древних људи, оних из времена Лепенског вира, или неолита, ми видимо, да су бирали погодна места за живот, али увек на бреговима са којих пуцају видици на далеко. Са мишљеновачког Крмиковца, поглед сеже далеко низ Пек до Дунава, а када се посматра Крмиковац из долине и са Пека, као да је скривен. Тамо се налази поред керамике, и камен који ту не постоји.
    Исто тако и у печанској Винчи (великом насељу између Макачког Гаја и Рабровског гложара), поред алата из винчанског доба, трактори изоравају и малтер и цигле из времена Рима. Земља више и дубље памти од људи и читавих поколења; и добро би било да се идентификована места истражују систематичније и редовније, да се више издваја за археолошке радове, јер може се десити да једнога дана орања великих трактора  и безобзирност аматера истраживача поуништавају много тога што би правим археолозима било драгоцено....
      Није много подстицајних легенди сачувано у вези са ова два налазишта, на којима су нађене врло занимљиве ископине, које је углавном орање избацивало на површину. Свашта се ту може нађи, од ретког и тврдог камена, који је ту доношен са непознатих локација, и који има тврдоћу и рез раван скалпелу.
Има и фигурина. Тај винчански предео делује... изванредно. 
Дан је био сувише спаран, сунчан; чинило нам се да ћемо се истопити, као путер; али ми смо упорно ишли кроз поља кукуруза и сунцокрета и пажљиво тражили
- све оно што је изорано, и што није од овога света...

*  *

 ... 

  Поглед са Крмиковца је, у ово доба, прелеп. Са тог места се види далеко низ печку долину, али древног човека Крмиковца  није могао голим око видети из даљине нико, јер место са којег смо фотографисали као да је укривено.
     О Крмиковцу нико није писао, налазиште није исатраживано. Према грнчарији која се ту налази, каменим алатима древног човека, рекло би се да је Крмиковац постојао у време неолита на веома повољном положају.
     

     Да ли је на Крмиковцу постојала нека грнчарска радионица када се налази толико остатака грнчарије, црне боје са белим шарама? Колика је величина тога насеља била?

     Предео у ово доба изгледа рајски, али то је у суштини најнеплоднија земља данашњег села. Прича се, да су ту неки ископали златну огрлицу, али трагачи су углавном налазили старе зарђале ексере, које су правили мајстори ковачи, или потковице говеда. Свашта се прича, али у томе нема ни трунке истине. Место где се највише налазило остатака из прадавних времена не оре се последњих година, надире парлог, и шума ће, кроз коју годину, поново, као и толико пута током многих векова историје, прогутати све...

    Шта ова рука и прст показују? Место где треба копати, или цвеће? Рованац, или ивањско цвеће? Ја сам набрао ивањско цвеће... Јер приближава се Ивањдан...
    

   Идући трагом фамозне златне огрлице упао сам у дебели хлад багремова, пун озона - одличан за предах знојних рашљара, али и за волове кад се напасу и прилегну.  Ту смо се суочили са једном шумском крчевином, коју још није захватио парлог, и видокругом древног човека који се туда кретао и живео и који оивичавају брегови у чијим подножјима теку потоци, Крајњи, Средњи...
...

   Према винчанској метрополи древних Печана водио нас је човек кога нисмо успели да сустигнемо; затим су нас повели ови цветови, тополе и рабровски глогови. Тај са шеширом трећи изгубио се у мору кукуруза и сунцокрета, а онда је подигао нешто што је нашао на површини земље - дијамант!
     Да, то је била алатка Винчанаца, мала али оштрија од жилета, скалпел древних људи. Свашта су они знали, и ко зна одакле су све доносили тај камен од кога су правили своје алатке, ко зна колико миленијума старе....

    Древни човек са Крмиковца имао је ширину погледа на све четири стране света, а понајвише у правцу северозапада - тзв. винчанске метрополе...

 





































    Требало је да раније пођемо по оваквом дану, док још није спала роса, и због несносне жеге, али и због поскока и шарки.
    Није лак занат којим смо намерачили... Можда је требало да почнемо са учењима много година раније?
    Невероватно је колико ствари не знамо о поднебљу нашег завичаја. Учили су нас неважним стварима, непотребним...
   

    Натурали су нам туђу и измишљену историју.
     Наше аутохтонисте су исмевали и омаловажавали и у 19. веку, пре свега наши антиаутохтонисти, Срби а аустријски плаћеници (нисам рекао шпијуни!). 
   Гледам у ово што смо нашли, у ове камене алатке, и крхотине ћупова и керамике, у римски малтер и остатак једне римске цигле и не могу да верујем да ми никада ништа нису рекли о томе, о том налазишту они које сам познавао из тих села, кад смо били младићи, и виђали се...
     Има ту камених алатки које су старе више од шест миленијума: али, када ће кренути систематско истраживање тога налазишта?
    На Куковдан?
    Или је суђено да то буде посао неке друге генерације, која долази или ће тек доћи?
    Шта се догодило са том великом метрополом Винчанаца Печана?
   
(.........)
     
     





































    
..