Један сасвим обичан дан?

https://youtu.be/c96WzEC-ds4

Док купујем стари сир, у Кучеву, на пијаци,звони мобилни - јавља ми блиски сарадник, из штампарије, где је преузео најновије бројеве нашег листа, да лист изгледа одлично - и ванредни и редовни двоброј - неочекивана и лепа вест. Нешто касније, у аутобусу за Пожаревац, опет звони мобилни, шаље ми фотке М. Соколовић, снимљене на археолошким ископавањима у околини Лебана, тј. у близини Царичиног Града, које води Госпођа Барбара Вореш, Бечлика, директорка археолог за оријентално/Европске археолошке студије, и онда се нижу фотографије... ...

 ...

Арх. налазиште/камено доба, Царичина,, финансира Беч, директорка Барбара......и Мирјана

 

    Одједном, јавља се из Немачке Б. да јој се покварио ауто, на пропутовању,  кад улазимо у Клисуру јоргована, и пошто знам да је Б. радо фотографисала пропалу Кречану, кад је овамо долазила, укључујем камеру телефона и снимам понешто, у покрету, кратко.Да јој одвучем мисли од баксузлука на путовању...

https://youtu.be/VBwygziap5s

...
   Онда стиже и видео, мали филм са лица места, од неуморне Мирјане, која се увек нађе тамо где се нешто занимљиво догађа.

   Дошао јој унучић, син њеног сестрића Вилија из Београда у госте, да заједно са родбином на селу прославе његов други рођендан, и мали Тодор већ рецитује!

https://youtu.be/9LMyAg0uEqE

...
     Хало, телефон ми је - блокиран. Не могу да примам више, препуне су ми меморије! Евентуални читаоче, ма ко ти био, готово је са епохом уобичајених, старинских начина дописивања, то важи и за путописе, репортаже, вести. Свет је, захваљујући технологијама, постао једна (пара)држава. Писма и вести много брже стижу.
    Али - шта је брже од људских мисли; и шта може заменити људску мисао, запажање, сећање, емоције? У овом прилогу су се, неочекивано, непланирано, случајно, у једном тренутку, срели, сударили, окрзнули, преплели,  путник из Шведске према Балкану, Баварска и Звижд,  Немац у аутобусу који радо прича са возачем аутобуса, пропала Кречана у Клисури Јоргована, Пек  и Царичин Град (Јустинијанов град), Јужна и Североисточна Србија, Неолит (археолошко налазиште које откопава људске трагове постојања старије скоро шест хиљада година пре Христа) и тзв. модерни свет, једна Бечлијка и једна Српкиња (Ивањчанка). Транзиција и конверзија.  Један Тодор и читава будућност, коју можемо само слутити каква ће бити...
   Када сам долазио у Кучево, београдским аутобусом, у клисури, видео сам да су дуж обале посекли врбе, раките, дрвеће, и све то оставили срушено у Пеку, у коме је водостај мали. У реци се виде огромни блокови одваљених стена, који су се ту срушили у своје време. Видео сам једно пропадање и један неописив немар; али и настајање и елан који ће надоћи, можда чак и врло брзо. Јер сигурно је да у Србији има много више предузимљивијих и вредних и поштених људи од пришипетљи и дубоких вирова тзв. дубоке државе, мућка који нам је подметнуо западни свет, Ватикан и југословенски комунисти, који су, у ствари, највише ушићарили од пропасти СФРЈ.
    Нисам одговорио на питање постављено у наслову. Не. Тек сада сам приметио. Извињавам се због тога.
    Уопште, ово, није био, обичан дан. У ваздуху има толико слутњи, толико ишчекивања... 

      Четвртак, 12.септемар 2019. (Поподне:16:10)