Можда су неадекватни и наслов и опис ове фотке; можда је било боље само:Пек, филмска поезија. Немар? Као архитекта. И Пек као његов такмац, дуговечнији.
После снимања, шетао сам високим бедемом - насипом, и видео северно према насељу, тј. одмах испод насипа нове брестове, којих ту не беше када смо били гимназијалци и у време - првих недеља јуна када смо губили неке часове и јурили на Пек да се стрмоглавимо у зелен вир. Или су ту били и 1969, али су онда морали бити мањи,па их нисмо запажали. Ни мислили на њих и на дубоку прошлост. Ту их је било и 1069?, о хиљадама година пре тзв. нове ере, када су ондашњи људи испирали злато помоћу овчијег руна? Када је свет био много више природнији и златан? Изворнији, ближи злату.
Желим да довикнем старијем сину који снима своје фотке испод проваљене речне бране, онда, некада... али помишљам да бих му одвукао пажњу, омео му концентрацију.Толико тога бих да му кажем о томе како је изгледао свет онда, пред моју матуру, али ... сад је све то отишло доврага, као и овај свет.
Све личи на отпад и на организовану, оркестрирани пропаст, и железничка станица Кучево... невероватно... на шта личи!... али има и горих ствари...
Међутим, ћутим. Повлачим се у све дубље ћутање. Пек зна и зашто, а можда и та грађевина од дрвета усред наводног речног језера, која делује сабласно; видео сам да се унутра ње нешто лелуја,час га видиш час невидш, то и сами можете видети на том снимку. То је можда неки дух, да ли добар, да ли зао, или сам Дух пролазности, презиме промашене љубави. Или изгубљене.
Не знам...
Само ми се чини да су се жене и свет срозали толико, колико и пропали грофови, или мајстори који посташе просјаци пред старост.
Немојте лагати своју децу, мислим синове.Нема љубави, однео је онај дух што се лелуја усред те дрвене куће сабласти усред шевара... Дух пролазности... или оваплоћени Непоменик, звани ђаво. Или - далеко му ружна кућа - Антихрист.
Среда, 22. септ. 2021. Око 16 ч. поподне
Нема коментара:
Постави коментар