АМБЛЕМ тпс. - ВИНЧА У ДОЊЕМ ЗВИЖДУ (између Макачког Гаја и Рабровског Гложара) - КРМИКОВЦА, ГЛАВИЦЕ (Мишљеновац)- троугао - или, ако више волите, четвороугао - због броја 4 у коме постоји свет) онда додајте и - СТРЖЕВИЦА
ПЕЧАНИ (велико село на Пеку, метропола)
..."увозни материјал", попут обсидијана и жадеита/нефрита, такође су присутни у збирци. Значи, Печани су се кретали и путовали, исто тако дочекивали друге народе из удаљених крајева.. У збирци се налазе и многи други интересантни и необични материјали и предмети. - У Добри, XII 2018. Драган Милановић, независни истраживач (археолог). (Из листа "Браничевац" , стр, 17, бр. 12, 2018)
четвртак, 26. децембар 2019.
петак, 22. новембар 2019.
среда, 6. новембар 2019.
понедељак, 4. новембар 2019.
ИЗ АКАША ХРОНИКЕ / Рудолф Штајнер
ИЗ АКАША ХРОНИКЕ 520.00 дин.
Једно од најбитнијих Штајнерових дела, у коме је показао сву раскош своје видовитости. Акаша је запис менталног нивоа у коме се чува сва прошлост и будућност и у коме су записани сви догађаји материјалног нивоа, не само на нашој планети, већ у целом свемиру.
ПРЕДГОВОР
Средствима обичне повести човек може научити само мали део од онога што је човечанство доживело у праисторији.Историјски документи бацају светло на само неколико миленијума. Оно што нас археологија, палеонтологија игеологија могу научити је врло ограничено. Штавише, све што је изграђено на спољашњим доказима је непоуздано.Треба само посматрати како се променила слика неког догађаја или народа, не тако удаљеног од нас, када јеоткривено неко ново повесно сведочанство. Довољно је само упоредити описе једног истог збивања из пераразличитих историчара, да би се убрзо схватило на каквим се несигурним темељима стоји када је реч о овим стварима.Све што припада спољном свету чула подложно је времену. И, даље, време разара оно што је настало у времену.
Једно од најбитнијих Штајнерових дела, у коме је показао сву раскош своје видовитости. Акаша је запис менталног нивоа у коме се чува сва прошлост и будућност и у коме су записани сви догађаји материјалног нивоа, не само на нашој планети, већ у целом свемиру.
ПРЕДГОВОР
Средствима обичне повести човек може научити само мали део од онога што је човечанство доживело у праисторији.Историјски документи бацају светло на само неколико миленијума. Оно што нас археологија, палеонтологија игеологија могу научити је врло ограничено. Штавише, све што је изграђено на спољашњим доказима је непоуздано.Треба само посматрати како се променила слика неког догађаја или народа, не тако удаљеног од нас, када јеоткривено неко ново повесно сведочанство. Довољно је само упоредити описе једног истог збивања из пераразличитих историчара, да би се убрзо схватило на каквим се несигурним темељима стоји када је реч о овим стварима.Све што припада спољном свету чула подложно је времену. И, даље, време разара оно што је настало у времену.
субота, 26. октобар 2019.
петак, 25. октобар 2019.
субота, 14. септембар 2019.
четвртак, 12. септембар 2019.
Један сасвим обичан дан?
 |
| https://youtu.be/c96WzEC-ds4 |
...
 | |||||||||||
| Арх. налазиште/камено доба, Царичина,, финансира Беч, директорка Барбара......и Мирјана |
 | |
| https://youtu.be/VBwygziap5s |
...
Онда стиже и видео, мали филм са лица места, од неуморне Мирјане, која се увек нађе тамо где се нешто занимљиво догађа.
Дошао јој унучић, син њеног сестрића Вилија из Београда у госте, да заједно са родбином на селу прославе његов други рођендан, и мали Тодор већ рецитује!
 |
| https://youtu.be/9LMyAg0uEqE |
Хало, телефон ми је - блокиран. Не могу да примам више, препуне су ми меморије! Евентуални читаоче, ма ко ти био, готово је са епохом уобичајених, старинских начина дописивања, то важи и за путописе, репортаже, вести. Свет је, захваљујући технологијама, постао једна (пара)држава. Писма и вести много брже стижу.
Али - шта је брже од људских мисли; и шта може заменити људску мисао, запажање, сећање, емоције? У овом прилогу су се, неочекивано, непланирано, случајно, у једном тренутку, срели, сударили, окрзнули, преплели, путник из Шведске према Балкану, Баварска и Звижд, Немац у аутобусу који радо прича са возачем аутобуса, пропала Кречана у Клисури Јоргована, Пек и Царичин Град (Јустинијанов град), Јужна и Североисточна Србија, Неолит (археолошко налазиште које откопава људске трагове постојања старије скоро шест хиљада година пре Христа) и тзв. модерни свет, једна Бечлијка и једна Српкиња (Ивањчанка). Транзиција и конверзија. Један Тодор и читава будућност, коју можемо само слутити каква ће бити...
Када сам долазио у Кучево, београдским аутобусом, у клисури, видео сам да су дуж обале посекли врбе, раките, дрвеће, и све то оставили срушено у Пеку, у коме је водостај мали. У реци се виде огромни блокови одваљених стена, који су се ту срушили у своје време. Видео сам једно пропадање и један неописив немар; али и настајање и елан који ће надоћи, можда чак и врло брзо. Јер сигурно је да у Србији има много више предузимљивијих и вредних и поштених људи од пришипетљи и дубоких вирова тзв. дубоке државе, мућка који нам је подметнуо западни свет, Ватикан и југословенски комунисти, који су, у ствари, највише ушићарили од пропасти СФРЈ.
Нисам одговорио на питање постављено у наслову. Не. Тек сада сам приметио. Извињавам се због тога.
Уопште, ово, није био, обичан дан. У ваздуху има толико слутњи, толико ишчекивања...
Четвртак, 12.септемар 2019. (Поподне:16:10)
Пријавите се на:
Постови (Atom)